Rečnik pojmova

Obavezu plaćanja preuzima banka, a ne sam kupac: novac ide prodavcu uz dokumenta sastavljena tačno po uslovima akreditiva. Uvozniku je to način da ne plaća unapred slabo poznatom dobavljaču.

Postupak po kome se strana roba unosi radi prerade, montaže ili popravke bez plaćanja uvoznih dažbina, a rezultat se iznosi natrag. Potrebni su odobrenje carine i evidencija koja povezuje delove sa gotovim proizvodom. Tipično za izvoznu montažu i garantne popravke tuđe opreme.

Prenošenje vrednosti opreme u rashode u delovima, tokom veka upotrebe. U Srbiji se računaju dve: računovodstvena, po veku koji firma sama proceni, i poreska, po grupama i stopama iz propisa. IT oprema spada u brzu grupu, a zgrade u sporu.

Državna agencija koja vodi registar privrednih subjekata u Srbiji: firma pravno postoji od trenutka kada registrator donese rešenje. Baza je javna i besplatna, pa pre uplate avansa vredi proveriti da li je dobavljač aktivan i ko sme da potpiše ugovor.

Međunarodni dokument za privremeni uvoz i izvoz: u zemljama potpisnicama konvencije zamenjuje nacionalne deklaracije, dažbine i obezbeđenje. U Srbiji ga izdaje Privredna komora Srbije. Koristi se za demo opremu, uzorke i mernu tehniku koja se vraća.

Račun za primljeni avans: PDV nastaje već u trenutku uplate, a ne tek sa isporukom. Kod opreme sa dugim rokom isporuke to je uobičajen sled - prvo avansni, pa konačni račun u kome se avans odbija. Bez avansnog računa u SEF-u kupac ne može da odbije PDV na uplaćeni avans.

Novac plaćen unapred, u celosti ili delimično, pre otpreme opreme; traži se za robu po porudžbini i za stavke koje se posebno nabavljaju. Rizik tada nosi kupac, a skida ga jedino bankarska garancija za povraćaj avansa; devizni propisi ograničavaju i rok u kome roba mora stići.

Tovarni list avio-prevoznika: potvrđuje prijem robe i uslove prevoza, a po njegovom broju pošiljka se prati celim putem. Za razliku od teretnice ne može se preneti na drugo lice - roba se izdaje samo naznačenom primaocu, pa se njome isporuka ne može zadržati do plaćanja.

Obaveza banke da isplati ugovoreni iznos ako njen klijent ne izvrši obavezu. Kod isporuke opreme garancija za povraćaj avansa vraća avans ako isporuke nema, a posebne garancije pokrivaju dobro izvršenje posla i garantni rok.

Pametna kartica ili USB token sa sertifikatom koji Poreska uprava izdaje konkretnom obvezniku i prodajnom mestu. Njime se potpisuje svaki račun, a nepotpisan dokument se ne smatra fiskalnim računom. Uz kasu treba računati i na odgovarajući čitač kartica.

Zahtev kojim se roba stavlja u određeni carinski postupak; u Srbiji se podnosi na obrascu JCI, danas gotovo uvek elektronski. Za tačnost podataka odgovara podnosilac, a kupcu je deklaracija osnov obračunate carine i PDV-a.

Jemstvo da će carinski dug biti plaćen, u vidu depozita ili bankarske garancije. Traži se dok roba putuje ili stoji sa neplaćenim dažbinama - tranzit, carinsko skladište, privremeni uvoz - i kod odloženog plaćanja. Dok se ne oslobodi, taj novac je zamrznut.

Osnovica za obračun carine: ugovorena cena uvećana za ono što kupac plaća povrh nje do uvoza - prevoz, osiguranje, utovar, pakovanje. Montaža, obuka i dostava u zemlji ne ulaze u nju ako su u ugovoru iskazane posebno.

Obaveza određenog lica da plati uvozne ili izvozne dažbine. Nastaje kada carina prihvati deklaraciju za uvozni postupak, ali i kršenjem uslova - ako roba napusti skladište dok je još pod nadzorom. Obračunava se po stopama koje važe na dan nastanka duga.

Režim u kome strana roba stoji pod carinskim nadzorom, a dažbine i PDV se ne plaćaju do stavljanja u slobodan promet. Skladišta su javna ili privatna, a odobrenje izdaje carina. Uvozniku to donosi odloženo plaćanje i mogućnost da neprodatu robu vrati u inostranstvo bez dažbina.

Oznaka kojom sam proizvođač izjavljuje da proizvod ispunjava zahteve propisa EU: električna bezbednost, elektromagnetna kompatibilnost, opasne materije. Nije državni sertifikat ni znak kvaliteta i ne zamenjuje srpske zahteve.

Sporazum o slobodnoj trgovini među zemljama regiona: većina robe unutar zone ide bez carine. Poreklo se može kumulirati sa EU, pa oprema od suseda prolazi po povlašćenoj stopi - uz važeći dokaz o poreklu.

Prodavac plaća vozarinu do luke odredišta, ali rizik prelazi na kupca već pri utovaru na brod, a osiguranje nije obaveza prodavca - po tome se CFR razlikuje od CIF. Uvozno carinjenje i dažbine ostaju na kupcu.

Isto što i CFR, uz osiguranje: prodavac osigurava robu u korist kupca, dok rizik i dalje prelazi u luci otpreme. Obavezni minimum pokrića je uzak i pokriva samo nabrojane slučajeve, pa se šire pokriće posebno ugovara.

Isto što i CPT, uz obavezu prodavca da robu osigura u korist kupca, i to širokim pokrićem. Rizik i dalje prelazi na početku prevoza, pa kod skupe opreme upravo polisa razdvaja CIP od CPT.

Tovarni list za međunarodni drumski prevoz: pošiljalac, primalac, roba, težina, mesta utovara i istovara. Dokazuje uslove prevoza u reklamaciji za oštećenu robu, ali se isplata prevoznika ograničava po težini, a ne po ceni. Kod lake skupe opreme limit se podiže uz doplatu, upisom vrednosti u tovarni list.

Prodavac ugovara i plaća prevoz do ugovorenog mesta, ali rizik prelazi ranije - čim robu preuzme prvi prevoznik. Niko nije dužan da je osigura, pa oštećenje u prevozu snosi kupac.

Uobičajen oblik privatne firme u Srbiji: član rizikuje samo svoj ulog, a ličnom imovinom za dugove društva ne odgovara. Osnovni kapital je simboličan, a društvo u svoje ime uvozi opremu, ulazi u sistem PDV-a i izlazi na tendere.

Prodavac dovozi opremu do ugovorenog mesta i nosi rizik dok vozilo ne stigne spremno za istovar; istovar je na kupcu. Uvozno carinjenje, carinu i PDV plaća kupac, pa je špediter na odredištu i dalje potreban.

Prodavac isporučuje robu na navedenu adresu i sam sprovodi uvozno carinjenje, uz plaćanje carine i poreza. Uvoznik je tada strani dobavljač, pa PDV ostaje u ceni bez prava na odbitak kod kupca; kada je odbitak važan, ugovara se DAP.

Pisana izjava proizvođača da proizvod ispunjava zahteve propisa - njegov sopstveni dokument, a ne nalaz laboratorije. Potpisuje se posle ocenjivanja usaglašenosti, a pre stavljanja znaka, pa se od dobavljača traži unapred, zajedno sa prevodom na srpski.

Naknada za stajanje kontejnera na terminalu duže od slobodnog perioda: broji se od iskrcaja sa broda do izlaska kroz kapiju luke i obračunava se po danu. Obično plaća primalac, a zadržava ga najčešće nespremna dokumentacija, pa se ona prikuplja pre dolaska broda.

Naknada za vreme dok je kontejner prevoznika van terminala - od izlaska iz luke do vraćanja praznog. Naplaćuje se svaki dodatni dan prijema i raspakivanja, a slobodne dane određuje prevoznik, pa je dan dokupljen unapred jeftiniji od kaznene tarife.

Banka predaje kupcu otpremne dokumente tek uz plaćanje ili uz pisanu obavezu da plati do određenog roka. Bez dokumenata roba se ne carini, ali banka ne garantuje plaćanje - zato je inkaso jeftiniji od akreditiva i slabije štiti.

Jedino pravilo po kojem je prodavac dužan i da istovari robu: rizik prelazi kada je oprema skinuta s vozila na ugovorenom mestu. Uvozno carinjenje i dažbine ostaju na kupcu, pa se mesto istovara bira prema carinskom skladištu.

Prosečan broj dana od izdavanja fakture do prijema novca. Na osnovu tog pokazatelja dobavljač procenjuje platnu disciplinu kupca i odlučuje kome odobrava odloženo plaćanje, a ko plaća unapred.

Faktura u strukturiranom formatu izdata kroz državni sistem SEF; PDF poslat običnom poštom se ne računa. Primljena faktura mora da se prihvati u sistemu u propisanom roku - između firmi ćutanje znači odbijanje, a odbitak poreza propada.

Stavka čije karakteristike nisu lošije od zadatih i koja se sme isporučiti umesto navedene. Konkursna dokumentacija posebno navodi da li su ekvivalenti dozvoljeni.

Nalepnica sa slovnom skalom od A do G koja pokazuje klasu energetske efikasnosti uređaja. Klase sa plusevima su ukinute, pa se stare i nove oznake ne mogu porediti. Nalepnicu i informacioni list dobavljač daje uz robu, a tržišna inspekcija ih proverava.

Deo elektronskog fiskalnog uređaja u kome se sastavlja račun: stavke, cene, način plaćanja. Sam račun ne fiskalizuje - potpisuje ga procesor fiskalnih računa. Sme da se koristi samo verzija upisana u registar odobrenih elemenata, pa to prvo treba pitati dobavljača POS opreme.

ETD je planirano vreme polaska iz mesta otpreme, a ETA procenjeno vreme dolaska na odredište. Obe su procene koje pomeraju vremenske prilike, gužve u lukama i zadržavanja na granici, dok se stvarni trenuci označavaju kao ATD i ATA. Montažu je sigurnije planirati sa rezervom posle ETA, nego tačno na taj datum.

Prodavac samo stavlja opremu na raspolaganje u svom objektu: nije dužan ni da je utovari ni da je ocarini za izvoz, a rizik tu prelazi na kupca. Odvoz, prevoz i oba carinjenja idu na kupca, kome je izvozno carinjenje u tuđoj zemlji često teško.

Prodaja potraživanja po izdatoj fakturi banci ili licenciranoj faktoring kompaniji: dobavljač odmah dobija veći deo iznosa, umanjen za naknadu. Za kupca to znači da potraživanje može biti ustupljeno i da plaćanje ide faktoru.

Račun za stvarno isporučenu opremu ili uslugu: obe strane sa PIB-om, broj i datum, stavke, osnovica i PDV. Na osnovu njega se trošak knjiži, a PDV odbija. Između firmi u sistemu PDV-a faktura ide kroz državni sistem SEF, gde se prihvata ili odbija.

Pravilo za pomorski i rečni prevoz: isporuka je izvršena kada je roba postavljena uz bok broda u luci otpreme i rizik tu prelazi na kupca. Izvozno carinjenje sprovodi prodavac, a vozarinu i uvozno carinjenje plaća kupac. Za kontejnere se uzima FCA.

Prodavac predaje robu prevozniku kojeg je angažovao kupac i sam sprovodi izvozno carinjenje. Kod prodavca rizik prelazi posle utovara, a na drugom ugovorenom mestu tek kada vozilo stigne spremno za istovar. Prevoz i uvoz plaća kupac.

Ceo kontejner se zakupljuje za robu jednog primaoca i ide pod plombom do carine, pa je manji rizik da roba bude zamenjena ili oštećena pri pretovaru. Isplati se za veće pošiljke, ali se plaća ceo kontejner i kad je popunjen do pola.

Režim u kome se svaka maloprodaja evidentira elektronskim fiskalnim uređajem, a podaci odmah stižu do Poreske uprave. Program za kasu u prodavnici ili kafiću mora da bude sa spiska odobrenih, inače legalna prodaja nije moguća.

Račun izdat preko elektronskog fiskalnog uređaja: potpisan sertifikatom prodavca i sa QR kodom preko koga kupac sam proverava da je promet stigao do Poreske uprave. Izdaje se i za primljeni avans, ne samo za isporuku. Bleda štampa znači da se kod neće očitati.

Štampa fiskalne račune i prosleđuje podatke o prodaji poreskoj upravi na način propisan u zemlji u kojoj se posluje.

Rizik prelazi na kupca kada je roba utovarena na brod u luci otpreme; vozarina, osiguranje i uvozno carinjenje su odatle njegova briga. Vozarina ulazi u carinsku vrednost, pa podiže i carinu i PDV. Za kontejnere je primereniji FCA.

Preferencijalno uverenje o poreklu za zemlje koje povlasticu daju jednostrano, po Opštem sistemu preferencijala. Za EU ne važi - tamo se traži EUR.1 ili izjava o poreklu, pa se format dokaza unapred dogovara sa kupcem.

U garantnom roku kvar se otklanja bez doplate. Po njegovom isteku održavanje se nastavlja po posebnom ugovoru.

Bankarska garancija koju naručilac može da traži kao dokaz ozbiljnosti ponude: banka plaća ako ponuđač povuče ponudu ili odbije da potpiše ugovor. Zakon je ograničava na deo vrednosti ponude. Slobodan limit u banci priprema se unapred, a trošak ulazi u cenu.

Izjava o dobrovoljnoj garanciji, na papiru ili u elektronskom obliku: ko je daje, za koji proizvod, pod kojim uslovima, koliko dugo i gde važi. Garancijom se smatra samo ono što daje više od zakonske odgovornosti prodavca; kod kupovine na firmu uslove servisa određuje ugovor.

Skup troslovnih pravila Međunarodne trgovinske komore koja dele prevoz, osiguranje i carinske formalnosti između prodavca i kupca i određuju trenutak prelaska rizika. Plaćanje, prenos svojine i garancija ostaju van njih i uređuju se ugovorom.

Zbirni pojam srpskog zakona: tu spadaju sertifikat, izveštaj o ispitivanju, izveštaj o kontrolisanju i deklaracija samog proizvođača. Sertifikat izdaje imenovano telo, a deklaraciju potpisuje isporučilac. Za deo robe traži se pri uvozu.

Propisani tekst o preferencijalnom poreklu koji izvoznik štampa na fakturi umesto obrasca EUR.1. Do vrednosnog praga to sme svaki izvoznik, a iznad njega samo izvoznik sa odobrenjem carine, uz broj tog odobrenja. Odlazak u carinu po obrazac nije potreban.

Bankarski izvod tekućeg računa za jedan dan, u kojem se vide samo stvarno izvršene transakcije. Knjigovodstvo po njemu zatvara dugovanja prema dobavljačima, a kao datum plaćanja važi datum izvoda, a ne dan slanja naloga.

Zvaničan dokument registra sa podacima o društvu na dan izdavanja: sedište, kapital, direktor i granice njegovih ovlašćenja. Banke, notari i naručioci na tenderima traže baš njega, po pravilu svež - besplatna pretraga daje iste podatke, ali nije dokument.

Nabavka dobara, usluga ili radova javnim novcem. Od iznosa propisanog zakonom naručilac mora da sprovede formalni postupak preko Portala javnih nabavki, ispod tog iznosa kupuje po sopstvenim internim pravilima. Od toga zavisi da li se podnosi ponuda ili se izdaje račun.

Ekran u kuhinji umesto papirnih porudžbina: stavke stižu sa kase, kuvar označava spremno, a sala vidi status.

Nabavna vrednost umanjena za ispravku vrednosti - deo koji još nije otpisan. Prema njoj se meri dobitak ili gubitak pri prodaji opreme, ali ona ne govori o tržišnoj ceni: server koji i dalje radi može u knjigama da stoji na skoro nuli.

Komplet dokumenata koji naručilac objavljuje uz javni poziv: šta se nabavlja, tehnički zahtevi, uslovi za učešće, kriterijumi za izbor najbolje ponude, nacrt ugovora i obrasci za popunjavanje. Čita se pre računanja cene - tu piše koji se sertifikati, obezbeđenja i rokovi traže.

Više odvojenih pošiljki prikuplja se u jednom skladištu i šalje dalje kao jedna otprema. Porudžbine od raznih dobavljača putuju uz jedan komplet dokumenata, ali se u luci odredišta kontejner razdvaja po primaocima, što roku dodaje nekoliko dana.

Najveći iznos neplaćenih faktura koji dobavljač drži otvorenim prema jednom kupcu. Limit postavlja sam dobavljač ili ga potvrđuje osiguravač potraživanja, a uz lošiju ocenu kupca limit se smanjuje ili ukida - pa dugogodišnji dobavljač odjednom traži avans.

Pravilo po kome se bira pobednik: samo cena, troškovi tokom veka upotrebe ili odnos cene i kvaliteta. Treća varijanta boduje karakteristike, servis, iskustvo ljudi i rok isporuke, a ponderi se objavljuju unapred - prilika da se pobedi bez najniže cene.

Pravilo po kome se materijal i obrada iz zemlje partnera računaju kao domaći, pa gotov proizvod ipak dobija preferencijalno poreklo. Na njemu počiva sklapanje u regionu: uređaj od delova iz EU i susedstva vraća se u EU bez carine.

Razlika između dinarske vrednosti devizne fakture na dan izdavanja i na dan plaćanja. Cena ugovorena u evrima nije fiksan iznos u dinarima, pa kod avansa mnogo pre isporuke ili dugog odloženog plaćanja konačni trošak može da odstupi od budžeta.

Roba zauzima deo kontejnera zajedno sa pošiljkama drugih pošiljalaca, a plaća se samo zauzeti prostor. Pogodno je za nekoliko paleta, ali je kubni metar skuplji, a rokovi duži: kontejner čeka popunu, pa se u luci istovara.

Dobrovoljno zatvaranje solventnog društva: članovi imenuju likvidacionog upravnika, a registar objavljuje oglas kako bi poverioci prijavili svoja potraživanja. Rokovi su propisani zakonom, pa postupak traje mesecima, a ako imovina ne pokriva dugove prelazi se na stečaj.

Procesor fiskalnih računa koji radi kod samog prodavca, a ne na serverima Poreske uprave. Račune potpisuje lokalno, pa kasa radi i kada nema interneta, a sačuvani dokumenti se šalju kasnije, u zakonskom roku. Uz kasu ide i čitač pametnih kartica.

Osmocifreni broj koji se privrednom subjektu dodeljuje jednom i zauvek: promena poslovnog imena, sedišta ili vlasnika na njega ne utiče. U ugovorima i na računima stoji uz poreski broj (PIB) i po njemu se proverava da li je partner zaista onaj koji je naveden.

Provera robe koja je već u prometu, da li je bezbedna i usaglašena sa tehničkim zahtevima; sprovode je nadležne inspekcije po vrsti proizvoda. Inspektor može da traži dokumentaciju, naloži ispitivanje, zabrani prodaju ili zatraži povlačenje robe, pa se dokumenti o usaglašenosti drže pri ruci.

Obrazac kojim firma nalaže banci da prenese dinare primaocu. Ključno polje je poziv na broj, najčešće broj fakture dobavljača: bez njega se uplata ne poveže sa tom fakturom i dobavljač je i dalje vodi kao neplaćenu.

Obična zemlja izrade - ona ista oznaka „made in“ na deklaraciji i u konkursnoj dokumentaciji. Određuje se prema mestu poslednje bitne prerade i utiče na tarifu i označavanje, ali sama po sebi ne donosi povlasticu.

Firma evidentirana u sistemu PDV-a: iznad zakonskog praga prometa evidentiranje je obavezno, ispod njega dobrovoljno. Kod nabavke opreme razlika je suštinska - obveznik odbija obračunati porez, a ostalima on ostaje u nabavnoj ceni.

Oprema se isporučuje odmah, a dobavljač naplaćuje posle ugovorenog broja dana - on time kupcu daje robni kredit. Rok nije proizvoljan: zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza postavlja gornju granicu, duža odredba je ništava, a na docnju teče zakonska zatezna kamata.

Licenca vezana za konkretan uređaj. Kada se računar rashoduje, licenca ne prelazi na novi - to treba uračunati pri obnovi opreme.

Deo strane kompanije u Srbiji bez sopstvenog pravnog subjektiviteta. Upisuje se u registar, ima rezidentni račun i porez plaća u Srbiji, pa sam nabavlja, uvozi, prodaje i izdaje račune - ali za njegove obaveze osnivač odgovara neograničeno.

Sporazum koji unapred utvrđuje uslove budućih ugovora - pre svega cenu, a gde je primenljivo i količine. Najduže trajanje propisano je zakonom. Postupak se sprovodi jednom, a isporuke potrošnog materijala i ponovljenih serija idu kasnije kao pojedinačni ugovori.

Polisa na samu robu: oštećenje, gubitak i krađa na putu. Odgovornost prevoznika je nešto drugo - ograničena je iznosom po kilogramu težine i otpada kada prevoznik dokaže da nije kriv, pa se skupa oprema osigurava posebno, a polisa se traži pre otpreme.

Dokument kojim se društvo osniva: kod jednog osnivača to je odluka, kod više njih ugovor. U njemu stoje članovi, poslovno ime, sedište, ulozi i udeli. Svaka izmena se posebno registruje, inače prema trećim licima važi raniji tekst.

Imovina koju firma koristi duže od godinu dana i ne nabavlja je radi preprodaje: serveri, rekovi, UPS uređaji. Evidentira se po nabavnoj vrednosti, zajedno sa dopremom i montažom, a u rashode ulazi postepeno, a ne odjednom u godini plaćanja.

Dokument koji ide uz robu od skladišta prodavca do kupca: šta je, koliko i kome otpremljeno, sa potpisima obe strane i podacima o prevozniku. Objedinjen obrazac račun-otpremnica dokazuje nabavku samo ako ispunjava uslove i za račun i za evidenciju prometa.

Osnovni postupak nabavke: poziv se objavljuje javno i ponudu može da podnese svako zainteresovano lice, bez prethodne kvalifikacije. Zakon minimalni rok za podnošenje vezuje za vrednost nabavke - što je ona manja, to je manje vremena za cene proizvođača, logistiku i bankarsku garanciju.

Status koji carina daje redovnom izvozniku: izjavu o poreklu on sam upisuje na fakturu i ne vadi EUR.1 za svaku pošiljku. Otprema je brža, ali svaka izdata izjava mora da se evidentira, a dokazi o poreklu da se čuvaju.

Status pouzdanog učesnika u spoljnoj trgovini, koji carina daje posle provere evidencije, solventnosti i ranijih prekršaja. Nosilac ređe ide na pregled i koristi pojednostavljenja, pa vredi proveriti da li ga špediter ima.

Panel u reku na koji su svedeni svi kablovi sprata ili objekta. Veze se menjaju premeštanjem kratkog kabla, a ne prepolaganjem instalacije.

Dokument koji razrađuje sadržaj svakog koleta: stavke, količine, težina i dimenzije, ali bez cena. Carina po njemu proverava robu, a primalac pri prijemu vidi da li su sva koleta stigla i u kojoj kutiji da traži deo koji nedostaje.

EPAL euro paleta je 1200 × 800 mm, a u dvadesetostopni kontejner staje oko jedanaest paleta. Drvo palete prolazi termičku obradu po standardu ISPM 15, dok se lak i glomazan teret naplaćuje po zapremini koju zauzima, a ne po stvarnoj težini.

Deo nabavke izdvojen po vrsti, količini ili mestu isporuke, za koji se ponuda podnosi posebno. Možete ući u veliki tender samo sa stavkama koje zaista isporučujete, a da ne pokrivate ceo spisak.

Domaća roba se privremeno iznosi u inostranstvo na popravku ili preradu, a pri povratku se dažbina obračunava povlašćeno - na vrednost rada i ugrađenih delova, a ne ponovo na ceo proizvod. Odobrenje carine mora se dobiti pre iznošenja, inače se olakšica gubi.

Porez koji se obračunava povrh cene u svakoj fazi prodaje. U ponudama se cena opreme obično daje bez njega, a porez ide posebnom stavkom - budžet nabavke se računa odmah sa porezom, inače je konačan račun osetno veći.

Pri uvozu porez obračunava i naplaćuje carina, a ne inostrani dobavljač. Osnovica je carinska vrednost uvećana za dažbine i troškove do prvog odredišta u Srbiji. Obveznik PDV-a ga odbija kao prethodni porez, a ostalima ostaje u ceni opreme.

Stalan poreski broj firme koji se ne menja pri promeni naziva, adrese ili delatnosti. Navodi se na fakturama, ugovorima i tenderskoj dokumentaciji, a besplatna provera u državnim registrima je najbrži način da se utvrdi da dobavljač zaista postoji.

Napajanje uređaja preko istog kabla kojim idu podaci. Pristupnoj tački ili kameri ne treba utičnica u blizini, što oslobađa izbor mesta montaže.

Formalni odgovor dobavljača na konkursnu dokumentaciju, podnosi se elektronski preko Portala javnih nabavki. Jedna kompanija sme da podnese samo jednu ponudu - samostalno, u zajedničkoj ponudi i kao podizvođač istovremeno znači odbijanje svih. Do isteka roka ponuda može da se izmeni ili povuče.

PDV izveštaj koji se elektronski podnosi preko portala ePorezi za svaki poreski period, i kada prometa nije bilo; u istom roku plaća se i porez. Dužina perioda - mesec ili kvartal - zavisi od prometa. Odbitak PDV-a za kupljenu opremu traži se ovde, pa dokumenta o isporuci moraju biti zatvorena do kraja perioda.

Porez koji srpski isplatilac zadržava iz plaćanja stranoj firmi i uplaćuje umesto primaoca - licence i autorske naknade, kamate, zakup, deo usluga. Bez potvrde o rezidentnosti ne primenjuje se ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa licenca kod stranog dobavljača košta više nego što piše na fakturi.

Državni sistem kroz koji ide ceo postupak: objava poziva i dokumentacije, pitanja naručiocu, podnošenje ponuda i zaštita prava. Registracija i preuzimanje dokumentacije su besplatni, ali bez naloga ponuda ne može da se podnese.

Kasa zajedno sa programom: prima porudžbinu, štampa račun i prosleđuje podatke u knjigovodstvo. Od nje zavisi da li se pazar slaže sa zalihama.

Naknada za robu koja posle upotrebe postaje poseban tok otpada; na tom spisku je i električna, IT i telekom oprema. Plaća je uvoznik ili proizvođač, a iznos zavisi od mase i kategorije proizvoda, pa se uračunava u nabavnu cenu isto kao carina.

Osporavanje radnji naručioca: zahtev se preko Portala podnosi istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji i po pravilu zaustavlja postupak. Rokovi su kratki i teku od objave, a taksa se plaća unapred.

Deo strane kompanije kojem su dozvoljene samo pripremne i pomoćne radnje: pregovori, istraživanje tržišta, zakup kancelarije, zapošljavanje. Ne može da prodaje niti da uvozi u svoje ime - za to je potreban ogranak ili d.o.o.

Status robe prema pravilima konkretnog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji pri uvozu donosi sniženu ili nultu stopu carine. Zavisi od mesta proizvodnje i stepena obrade, a ne od zemlje otpreme, i dokazuje se isključivo dokumentom - bez njega se plaća puna stopa.

Svako Incoterms pravilo određuje dve tačke: gde odgovornost za robu prelazi na kupca i dokle plaća prodavac. Kod CPT, CIP, CFR i CIF one se ne poklapaju - prevoz je plaćen do odredišta, a rizik kupac nosi već od početka puta.

PDV koji je dobavljač obračunao u fakturi ili koji je plaćen pri uvozu: za taj iznos se umanjuje sopstvena obaveza. Odbitak počiva na ispravnoj fakturi i na oporezivoj upotrebi nabavke - greška u dokumentima o skupoj opremi košta ceo iznos poreza.

Licenca na određeni rok, a ne trajno. Kada plaćeni period istekne, pristup prestaje, pa produženje treba planirati unapred.

Interni dokument kupca o prijemu robe: oprema je stigla, količinski i kvalitativno upoređena sa otpremnicom i računom, pa zadužena na određeno skladište. Na njoj počiva kalkulacija nabavne cene i svaka reklamacija zbog manjka ili oštećenja.

Pristupna tačka emituje Wi-Fi, a kontroler upravlja svima odjednom: podešavanje se zada jednom, a uređaj prelazi između tačaka bez prekida veze.

Postupak za robu koja se unosi na ograničeno vreme i potom neizmenjena iznosi natrag, uz oslobođenje od uvoznih dažbina, potpuno ili delimično. Kod delimičnog oslobođenja dažbina se plaća u ratama za svaki mesec trajanja postupka. Pogodno za demo uređaje, testiranje i najam.

Predračun koji dobavljač izdaje pre isporuke, sa stavkama, količinama, cenom i uslovima plaćanja. Nije knjigovodstvena isprava, ali se po njemu usaglašava specifikacija i banka izvršava plaćanje u inostranstvo, a konačna faktura stiže posle isporuke.

Načelo po kojem zbrinjavanje proizvoda posle isteka veka trajanja ne plaća kupac ni grad, nego onaj ko je robu prvi stavio na tržište te zemlje. Kod uvozne opreme to je uvoznik, obaveza se računa za svaku zemlju posebno, a deo troška je već u ceni.

Više diskova spojenih u jedan niz. U zavisnosti od nivoa niza to daje brzinu, otpornost na otkaz diska ili oboje.

Spisak ranije izvršenih ugovora kojim se dokazuje iskustvo i tehnički kapacitet. Potvrde ranijih naručilaca prikupljajte unapred: dokazi se traže tek tokom postupka, uz kratak rok za dostavljanje.

Oprema se montira u rek širine 19 inča, a visina se meri jedinicama: 1U je 44,45 mm. Server od 2U zauzima dvostruko više visine od onog od 1U.

Status robe koja više nije pod carinskim nadzorom: u celosti dobijena u Srbiji ili uvezena i stavljena u slobodan promet. Praktično, to je razlika između opreme koja može da se isporuči naručiocu i preproda i opreme koja još stoji na carini.

Ograničenje opasnih materija u električnoj i elektronskoj opremi: olovo, živa, kadmijum i još nekoliko jedinjenja. Lista i dozvoljene koncentracije se s vremenom menjaju, a postoje izuzeci za pojedine primene i rezervne delove, pa se RoHS proverava u deklaraciji dobavljača.

Vreme od porudžbine do dolaska opreme na objekat. Često upravo on, a ne montaža, određuje raspored celog projekta.

Period u kojem je ponuđač vezan podnetom ponudom i dužan da potpiše ugovor pod uslovima iz nje. Nabavna cena, kurs i troškovi prevoza sve vreme ostaju vaš rizik, pa se rezerva odmah uračunava u cenu.

Državna platforma preko koje idu fakture ka javnom sektoru i fakture između firmi u sistemu PDV-a. Kod isporuke po tenderu plaćanje ne počinje isporukom, već ispravno poslatom fakturom kroz ovaj sistem.

Alat i sitna oprema koji traju kraće od godinu dana ili vrede manje od praga iz propisa i računovodstvene politike firme. Ne amortizuju se godinama, već se otpisuju kada se izdaju u upotrebu: patch kablovi, slušalice, ručni alat.

Sporazum o nivou usluge: za koje vreme se zahtev potvrđuje i počinje rad. Pretvara „javite se, rešićemo“ u merljivu obavezu.

Spisak stavki sa tačnim karakteristikama i količinama. Po njoj se računa predmer i nabavlja - što je preciznija, to je manje iznenađenja pri prijemu.

Srbija nema jedan sporazum nego mrežu: sa EU, susedima u regionu, Turskom, EAEU, Kinom i drugim partnerima. Svaki ima svoja pravila o poreklu i svoj dokaz, pa pre nabavke vredi proveriti koji daje najnižu stopu za konkretnu tarifnu oznaku.

Srpski pandan CE znaku. Stavlja ga proizvođač, njegov zastupnik ili uvoznik posle ocenjivanja usaglašenosti - znak se ne kupuje niti ga izdaje sertifikaciono telo. Kod uvezene opreme najčešće ide na ambalažu, da se izgled proizvoda ne menja.

Osnovni ugovor Srbije sa EU kojim je stvorena zona slobodne trgovine. Po njemu najveći deo opreme iz EU ulazi bez carine - ako je dokaz o poreklu, EUR.1 ili izjava na fakturi, ispravno popunjen.

Osnovni uvozni postupak: nakon plaćanja dažbina i PDV-a strana roba postaje domaća i njome se slobodno raspolaže. Dok puštanje nije odobreno, roba ostaje pod carinskim nadzorom i ne može sa skladišta na montažu kod naručioca.

Sudski postupak nad društvom koje ne izmiruje obaveze ili duguje više nego što vredi njegova imovina. Ovlašćenja direktora prestaju, poslove preuzima stečajni upravnik koga imenuje sud. Avans plaćen takvom dobavljaču postaje potraživanje u redu sa ostalim poveriocima.

Jedinstvena kablovska infrastruktura objekta za mrežu i telefoniju: trase, utičnice, pačevi i označavanje po jednom standardu. Omogućava premeštanje radnih mesta bez povlačenja novih linija.

Šifra iz državne klasifikacije kojom se pri registraciji označava pretežna delatnost - ona od koje dolazi najveći deo prihoda. Ostalim dozvoljenim poslovima društvo može da se bavi i bez posebnog upisa, ali šifru gledaju banke i naručioci, a ponekad od nje zavisi izlazak na tender.

Špediter u svoje ime, a za račun nalogodavca organizuje prevoz i carinjenje: bira prevoznika, priprema dokumenta i robu prijavljuje carini. Osiguranje robe ne ulazi u taj posao - ugovara se posebno, u suprotnom oprema putuje neosigurana.

Firma koja umesto klijenta obavlja carinske formalnosti: svrstava robu u tarifnu oznaku, podnosi deklaraciju i najčešće avansira dažbine i PDV. Zastupanje je direktno ili indirektno - kod indirektnog špediter odgovara za carinski dug zajedno sa klijentom.

Broj pod kojim se roba svrstava u carinsku nomenklaturu: prve cifre su međunarodne, a ostatak dodaje nacionalni deo koji se svake godine iznova objavljuje. Od oznake zavise carina, PDV i potrebne dozvole, pa server i napajanje mogu ići po različitim stopama.

Skup materijala kojim proizvođač dokazuje usaglašenost: opis proizvoda, crteži, primenjeni standardi, proračuni, analiza rizika, izveštaji o ispitivanju. Kupac taj dosije ne dobija - služi za inspekciju, pa obavezu dostavljanja na zahtev treba upisati u ugovor.

Deo dokumentacije u kojem naručilac navodi tražene karakteristike robe. Zabranjeno je navesti konkretnu marku bez naznake da je prihvatljivo i odgovarajuće dobro, pa se specifikacija pisana po meri jednog proizvođača može osporiti.

Zbirni spisak svega što putuje istim brodom ili avionom: pošiljaoci i primaoci, brojevi prevoznih dokumenata, težine. Primalac ga ne podnosi, ali neslaganje sa dokumentima o robi znači pregled, zadržavanje kontejnera na terminalu i ležarinu.

Dokument pomorskog prevoznika: potvrda o prijemu robe i istovremeno pravo raspolaganja njome. Original se prenosi na drugo lice zajedno sa tim pravom, pa kontejner u luci preuzima onaj ko ga predoči - na tome počiva i plaćanje preko akreditiva.

Postupak u kome strana roba ide preko carinske teritorije do odredišne carinarnice bez plaćanja dažbina, uz garanciju. Srbija radi u zajedničkom tranzitnom sistemu NCTS sa deklaracijom T1. Oprema se tako carini kod sopstvenog skladišta, a ne na granici.

Vreme koje roba provede na putu: od otpreme do dolaska na odredište. Carinjenje, prijem robe i dostava do magacina ne ulaze u njega, pa je ukupan rok isporuke duži od tranzita, a svaki najavljeni datum ostaje procena.

Održava napajanje kada nestane struja - bilo do pokretanja agregata, bilo bar dovoljno dugo za uredno gašenje servera.

Uputstvo za upotrebu i montažu koje kupac dobija na srpskom jeziku; za uvezenu opremu prevod obezbeđuje uvoznik. Zajedno sa deklaracijom na samoj robi to je poseban posao koji se unapred računa u rok i budžet isporuke.

Deo ugovora u kome stoji kada se i čime plaća: udeo avansa, rok odloženog plaćanja, valuta i sredstvo obezbeđenja. To je deo cene - dug rok dobavljač ugrađuje u ponudu, a za avans obično daje popust. Zakon u Srbiji ograničava najduže rokove plaćanja.

Dokument Privredne komore Srbije kojim se potvrđuje da je roba proizvedena u zemlji, a ne uvezena i preprodata. Važeći zakon o javnim nabavkama ne predviđa prednost po osnovu domaćeg porekla, pa je uverenje potrebno samo kada naručilac traži dokaz o poreklu, a izdaje se za konkretnu nabavku.

Uverenje koje carina zemlje izvoza izdaje izvozniku kao dokaz da roba ima preferencijalno poreklo. Bez njega ili istovetne izjave na fakturi carina se obračunava po redovnoj stopi, pa se dokument traži od dobavljača pre otpreme.

Nepreferencijalni dokument koji Privredna komora Srbije izdaje po pisanom zahtevu izvoznika. Potvrđuje zemlju izrade kupcu, banci po akreditivu ili carini zemlje uvoza, ali sam po sebi ne smanjuje dažbine.

Hipervizor je sloj koji omogućava da jedan fizički server pokreće više nezavisnih virtuelnih mašina, deleći među njima procesor, memoriju i diskove.

Logička podela jedne fizičke mreže na više izolovanih. Gostinski Wi-Fi ne vidi računovodstvo iako je kabliranje zajedničko.

Model u kome organizacija kupuje licence u paketu i upravlja njima centralno, umesto da aktivira svako radno mesto posebno.

Zamena diska, napajanja ili ventilatora bez gašenja opreme. Od toga zavisi da li popravka znači zastoj u radu.

Pravila za rashodovanu elektroniku: ne baca se u običan otpad nego se predaje operateru sa dozvolom, a sakupljanje i reciklažu plaća onaj ko je opremu stavio na tržište. Stari serveri i UPS uređaji predaju se uz zapisnik, pa je i to deo troška vlasništva.